Након овогодишње, углавном добре воћарске сезоне, воћаре очекује низ важних послова којима се засади припремају за зиму и наредну вегетацију. Актуелни радови обухватају прихрану и обраду земљишта, уклањање оштећених и сувишних грана, превентивну заштиту од болести и штеточина, али и кречење стабала, које је препоручљиво обавити управо у овом периоду.
О радовима које је потребно обавити у воћњацима, с посебним освртом на шљиву, као најзаступљенију воћну културу на овом подручју, али и јабуку, крушку и дуњу, чули смо препоруке и савјете од дипломираног инжењера агрономије из Маоче Алмира Сарајлића.
Према његовим ријечима, код шљиве је у овом периоду важно обавити прихрану комплексним минералним ђубривима НПК формулације, а пожељно је додати и органска ђубрива ради побољшања садржаја хумуса и структуре земљишта.
„Потребно је обавити међуредну обраду воћњака, коришћењем бочних тањирача или фреза, а тамо гдје је потребно може се радити и подривање земљишта како би се побољшала његова водопропусност“, појаснио је Сарајлић.
Препоручује се и блажа резидба, током које се уклањају водопије, односно нежељени изданци, као и оштећене и поломљене гране које су страдале под теретом овогодишњег рода. Након тога слиједи превентивна заштита бакарним препаратима, уз могућност примјене сумпорних средстава.
Када је ријеч о јабукама и крушкама, потребно је уклонити дио старе коре, испод које се могу задржавати штетни организми, те обавити блажу резидбу и уклањање водопија. Уз то се препоручује прихрана НПК ђубривима и заштита бакарним препаратима. Сличне мјере примјењују се и код дуње, уз уклањање изданака који избијају из земљишта, као и одговарајућу заштиту стабала.
Посебну пажњу потребно је посветити младим засадима и физичкој заштити стабала. Током јесени поједине штеточине повлаче се из крошњи према земљишту, гдје проналазе мјесто за презимљавање, због чега се могу постављати одговарајуће љепљиве баријере на стаблима.
„Код физичке заштите можемо поставити одређене баријере за прелазак штеточина из горњих дијелова стабла према земљишту. Такође, код младих засада препоручују се заштитне мрежице како би се спријечило да зечеви и друге животиње, попут срна, оштећују кору стабала“, наводи Сарајлић.
Један од важнијих послова у овом периоду јесте превентивна заштита воћака бакарним препаратима. Према препоруци Сарајлића, третирање је најбоље обавити када са стабла опадне око 70 одсто лишћа, како би се заштитила мјеста на којима настају ране приликом опадања листова.
Поред хемијске заштите, воћарима се препоручује и кречење стабала, посебно прије појаве јачих мразева. Овај посао не би требало одлагати за прољеће, јер се управо јесење кречење сматра важном превентивном мјером у припреми воћака за зиму.
„Кречење се ради сада, у овом периоду, а грешка је чекати да вегетација већ крене. Кречењем смањујемо загријавање стабла под утицајем сунчевих зрака, ублажавамо температурне осцилације и успоравамо кретање вегетације на прољеће. На тај начин смањујемо и могућност оштећења усљед ниских прољећних температура“, истиче Сарајлић.
Говорећи о овогодишњим временским приликама, Сарајлић упозорава да би изражен сушни период могао оставити посљедице на родност појединих сорти шљиве у наредној сезони. Недостатак влаге није у значајнијој мјери утицао на развој избојака, али би се посљедице могле осјетити на формирању и развоју рода.
„Биљка није имала довољно влаге у земљишту, па је почела повлачити воду из самог плода како би одржала своје животне функције. Због тога очекујем нешто слабији род код сорте Стенлеј, док би се Чачанска љепотица могла боље опоравити јер је њена берба завршена прије најизраженијег сушног периода“, појашњава Сарајлић.
Правовремена прихрана, обрада земљишта, резидба, заштита бакарним препаратима и кречење стабала представљају важне мјере за очување здравственог стања воћњака и припрему стабала за наредну вегетациону сезону.
Izvor: Radio Brčko
